Ishrana kod sindroma iritabilnog creva
Sindrom iritabilnog creva je hronično oboljenje koje pogađa oko 4,1% svetske populacije i povezano je sa složenom interakcijom između mozga i creva. Ovo stanje karakterišu ponavljajući bolovi u stomaku i promene u učestalosti ili konzistenciji stolice. Iako sindrom iritabilnog creva nije opasan po život, može značajno uticati na kvalitet života pacijenata. Mnogi pacijenti takođe pate od anksioznosti ili depresije. Tradicionalni tretmani uključuju farmakološku terapiju usmerenu na simptome i psihološke intervencije, ali ishrana sada ima ključnu ulogu u upravljanju ovim stanjem.
Interesovanje za promene u ishrani poraslo je zahvaljujući povećanom broju kliničkih istraživanja i sklonosti pacijenata ka metodama lečenja bez lekova. Prilagođavanjem ishrane, pacijenti sa sindromom iritabilnog creva mogu dobiti praktičan i relativno bezbedan način za ublažavanje simptoma. Međutim, uspešno sprovođenje ovih promena zahteva pažljivu procenu simptoma, preferencija i opšteg zdravstvenog stanja svakog pacijenta. Strategije ishrane mogu se kretati od upotrebe specifičnih suplemenata do promena u načinu ishrane ili potpunog restrukturiranja prehrambenih navika, pri čemu svaka opcija ima svoje prednosti i izazove.
Suplementi i dijetetska vlakna
Suplementi su jedna od najjednostavnijih strategija ishrane kod sindroma iritabilnog creva. Posebno je popularna ljuska psylliuma (psilijuma), koja pomaže u ublažavanju simptoma. Psyllium je delimično fermentabilno vlakno koje povećava obim stolice, podstiče pokretljivost creva i poboljšava crevnu mikrobiotu. Brojne studije su potvrdile efikasnost psylliuma u ublažavanju simptoma, zbog čega je veoma popularan među pacijentima. S druge strane, pšenične mekinje, iako su uobičajen izvor vlakana, imaju ograničenu efikasnost i često ne pokazuju bolje rezultate od placeba.
Potencijalne koristi prebiotika, poput inulina i galaktooligosaharida, takođe su istraživane. Ovi prebiotici podstiču rast korisnih bakterija u crevima i teoretski mogu poboljšati zdravlje creva. Međutim, rezultati kliničkih istraživanja kod pacijenata sa sindromom iritabilnog creva nisu konzistentni. Kod nekih pacijenata zabeleženo je poboljšanje simptoma, dok je kod drugih došlo do pogoršanja, što može biti posledica fermentabilnih svojstava prebiotika. Važno je individualizovati izbor i doziranje suplemenata.
Promene u ishrani
Za pacijente koji preferiraju prirodne izvore vlakana, hrana bogata vlaknima može biti efikasna alternativa suplementima. Studije koje upoređuju ishranu sa visokim i niskim unosom vlakana pokazale su poboljšanje u obe grupe, što sugeriše da je ukupna količina unetih vlakana važnija od njihovog izvora. Proizvodi od celog zrna, voće i povrće su praktični izbori za povećanje unosa vlakana.
Fermentisana hrana, poput kimčija, kiselog kupusa, kefira i kombuhe, dobija na popularnosti zbog svojih potencijalnih koristi za zdravlje creva. Preliminarna istraživanja sugerišu da ovi proizvodi mogu ublažiti simptome sindroma iritabilnog creva. Međutim, dokazi ukazuju da njihova korist nije veća u odnosu na slične nefermentisane proizvode, što sugeriše da pozitivni efekti mogu biti povezani sa njihovim nutritivnim svojstvima. Zeleno kivi voće, koje prirodno pomaže u regulaciji probave, takođe se koristi kod pacijenata sa zatvorom povezanim sa sindromom iritabilnog creva, iako njegova efikasnost nije značajno drugačija od psylliuma.
Sveobuhvatne promene u ishrani
Sveobuhvatni pristupi ishrani, koji istovremeno uzimaju u obzir više faktora, mogu biti veoma efikasni u upravljanju simptomima sindroma iritabilnog creva. Mediteranska ishrana, bogata voćem, povrćem, proizvodima od celog zrna, mahunarkama, orasima i maslinovim uljem, sa umerenim unosom ribe i ograničenjem crvenog mesa i prerađene hrane, privlači pažnju zbog svojih potencijalnih zdravstvenih koristi i protivupalnih svojstava. Preliminarna istraživanja pokazala su da ova ishrana može istovremeno poboljšati gastrointestinalne simptome i opšte zdravlje.
Dijeta sa niskim sadržajem FODMAP (fermentabilnih oligosaharida, disaharida, monosaharida i poliola) smatra se jednom od najefikasnijih strategija u upravljanju sindromom iritabilnog creva. Ova dijeta ograničava hranu bogatu FODMAP, poput luka, belog luka i pšenice, što može smanjiti simptome poput nadimanja, osećaja punoće u stomaku i dijareje. Pristup uključuje tri faze: restrikciju, postepeno ponovno uvođenje hrane i personalizaciju ishrane. Svaka od ovih faza povezana je sa značajnim ublažavanjem simptoma u brojnim kliničkim istraživanjima.
Zaključak
Ishrana igra ključnu ulogu u lečenju sindroma iritabilnog creva, pružajući pacijentima efikasan način za kontrolu simptoma i poboljšanje kvaliteta života. Korišćenje suplemenata, specifičnih strategija ishrane ili sveobuhvatnih promena u načinu ishrane može značajno olakšati simptome kod mnogih pacijenata. Da bi se obezbedila bezbednost, efikasnost i održivost ovih pristupa, neophodno je pažljivo proceniti potrebe, preferencije i izazove svakog pacijenta. Pacijenti koji su zainteresovani za ove strategije mogu se obratiti specijalisti. Dr Hristos Zavos, sertifikovani gastroenterolog i hepatolog iz Soluna, Grčka, nudi konsultacije i individualne savete. Za više informacija, kontaktirajte putem telefona (+30)-6976596988 ili (+30)-2311283833, ili pišite na e-mail czavos@ymail.com. Više informacija možete pronaći na sajtu peptiko.gr.